Шта је у имену?
написао Ричард Сталман
Да научите више о овој теми, можете такође прочитати наша ГНУ са Линуксом ЧПП-а, нашу страну о Линуксу и Пројекту ГНУ и нашу страну о ГНУ корисницима који никада нису чули о ГНУ.
Names convey meanings; our choice of names determines the meaning of what we say. An inappropriate name gives people the wrong idea. A rose by any name would smell as sweet—but if you call it a pen, people will be rather disappointed when they try to write with it. And if you call pens “roses”, people may not realize what they are good for. If you call our operating system Linux, that conveys a mistaken idea of the system's origin, history, and purpose. If you call it GNU/Linux, that conveys (though not in detail) an accurate idea.
Али да ли ово има значаја за нашу заједницу? Да ли је важно да људи знају порекло, историју, и сврху система? Да— зато што су људи који забораве историју осуђени да је понове. Слободан Свет који се развио око ГНУ-а са Линуксом није безбедан; проблеми који су нас навели да развијемо ГНУ нису потпуно елиминисани, и они прете да се врате.
When I explain why it's appropriate to call the operating system GNU/Linux rather than Linux, people sometimes respond this way:
Имајући у виду да Пројекат ГНУ заслужује признање за овај рад, дали је стварно вредно дискусије када људи не дају признање? Зар није важнo да је посао одрађен, а не ко га је урадио? Треба да се опустите, поносите послом који је добро обављен, а не да бринете о признању.
Ово би био мудар савет, да је ситуација таква— да је посао добро одрађен и да је време за опуштање. Да је само то истина! Али изазови су многи, и ово није време да се будућност олако схвати. Снага наше заједнице је у посвећености слободи и сарадњи. Коришћење имена ГНУ са Линуксом је начин да људи подсете сами себе и да информишу друге о овим циљевима.
It is possible to write good free software without thinking of GNU; much good work has been done in the name of Linux also. But the term “Linux” has been associated ever since it was first coined with a philosophy that does not make a commitment to the freedom to cooperate. As the name becomes used increasingly by business, we will have even more trouble making it connect with community spirit.
A great challenge to the future of free software comes from the tendency of the “Linux” distribution companies to add non-free software to GNU/Linux in the name of convenience and power. All the major commercial distribution developers do this; none produces a distribution that is entirely free. Most of them do not clearly identify the non-free packages in their distributions. Many even develop non-free software and add it to the system. Some outrageously advertise “Linux” systems that are “licensed per seat”, which give the user as much freedom as Microsoft Windows.
Људи оправдавају додавање не-слободног софтвера у име “популарности Линукса”—ефективно, вреднујући популарност више од слободе. Понекад се ово отворено признаје. На пример, Часопис Вајерд каже Роберт МекМилан, едитор Линукс Магазина, “мисли да би покрет ка софтверу отвореног кода требао да се подстакне техничким, пре него политичким, одлукама.” И Колдерин ГИД отворено подстиче кориснике да одустану од циља слободе и да уместо тога раде на “популарности Линукса”.
Додавање не-слободног софтвера систему ГНУ са Линуксом би можда повећао популарност, ако би популарношћу сматрали број људи који користе неки ГНУ са Линуксом у комбинацији са не-слободним софтвером. Али у исто време, то имплицитно охрабрује заједницу да прихвати не-слободан софтвер као добру ствар, и да заборави слободу као циљ. Нема сврхе да возите брже ако не можете да останете на путу.
Када је не-слободан “додатак” библиотека или програмски алат, то може постати замка за програмере слободног софтвера. Када пишу слободан софтвер који зависи од не-слободнот пакета, њихов софтвер не може бити део потпуно слободног система. Мотиф и КјуТи су на овај начин у прошлости заробили велики део отвореног софтвера, стварајући проблеме чије решавање је одузело године. Проблем Мотифа још није потпуно решен, јер ЛесТиф захтева мало дорађивања (молимо волонтирајте!). Сан-овa не-слободна имплементација Јаве сада има сличне последице: Замка Јаве (Историјска примедба: У Децембру 2006-е Сан је био у сред поновног објављивања своје Јава Платформе под ГНУ ОЈЛ-ом.)
Ако наша заједница настави да се креће у овом правцу, то би могло променити будућност ГНУ-а са Линуксом у мозаик слободних и не-слободних компоненти. Пет година од сада, ми ћемо сигурно имати доста слободног софтвера; али ако нисмо пажљиви, тешко ће бити користан без не-слободног софтвера који ће корисници очекивати да нађу уз њега. Ако се ово деси, наша кампања за слободу ће бити неуспела.
If releasing free alternatives were simply a matter of programming, solving future problems might become easier as our community's development resources increase. But we face obstacles which threaten to make this harder: laws that prohibit free software. As software patents mount up, and as laws like the DMCA are used to prohibit the development of free software for important jobs such as viewing a DVD or listening to a RealAudio stream, we will find ourselves with no clear way to fight the patented and secret data formats except to reject the non-free programs that use them.
Суочавање са овим изазовима ће захтевати много различитих врста напора. Али оно што нам највише треба, да се суочимо са изазовима, јесте да запамтимо циљ слободе и сарадње. Не можемо очекивати да ће сама жеља за моћним, поузданим софтвером мотивисати људе да улажу велике напоре. Треба нам одлучност коју људи имају када се боре за своје слободе и за своје заједнице, одлучност да се истраје годинама, и да се не одустане.
У нашој заједници, овај циљ и ова одлучност потичу углавном од Пројекта ГНУ. Ми смо ти који причају о слободи и заједници као о нечему вредном чврстог залагања; организације које причају о “Линуксу” обично не кажу ово. Часописи о “Линуксу” су обично пуни огласа за не-слободан софтвер; компаније које пакују “Линукс” додају не-слободан софтвер систему; друге компаније “подржавају Линукс” са не-слободним апликацијама; корисничке групе за “Линукс” обично позивају продавца да представља те апликације. Главно место где ће људи у нашој заједници вероватно да се сусретну са идејом слободе и одлучности, јесте Пројекат ГНУ.
Али када се људи сусретну са њом, дали ће је схватити?
Људи који знају да користе систем који је произишао из Пројекта ГНУ могу видете директну везу између себе и ГНУ-а. Они неће аутоматски да се сложе са нашом филозофијом, али ће барем видети разлог да озбиљно размисле о њој. Супротно томе, људи који сматрају себе “Линукс корисницима”, и верују да је Пројекат ГНУ “развио алате који су се показали корисним у Линуксу”, типично виде само индиректну везу између себе и ГНУ-а. Они ће вероватно само игнорисати ГНУ филозофију када се сусретну са њом.
Пројекат ГНУ је идеалистичан, и свако ко данас подстиче идеализам се суочава са великом препреком: распрострањена идологија охрабрује људе да одбаце идеализам као “непрактичан”. Наш идеализам се показао као ванредно практичан: то је разлог што имамао слободан оперативни систем ГНУ са Линуксом. Људи који воле овај систем би требало да знају да га је наш идеализам учинио могућим.
Да је “посао” стварно завршен, да није ништа у питању осим признања, можда би било мудрије да се ствар остави на миру. Али ми нисмо у тој позицији. Да бисмо инспирисали људе да ураде посао који треба да се заврши, ми треба да будемо признати за посао који је већ урађен. Молимо помозите нам тиме што ће те звати оперативни систем ГНУ са Линуксом.
П.С. За објашњење историје система ГНУ са Линуксом која се односи на питање његовог имена, погледајте http://www.gnu.org/gnu/linux-and-gnu.html. За одговоре на друга питања и аргументе на ову тему, погледајте ГНУ са Линуксом ЧПП.